Zodiac Hero Background

Grupa 2: Nauka o snovima

Kako funkcionišu snovi: REM faza i neurološka pozadina

Snovi su magično iskustvo koje nas vodi u nepoznate svetove, ali iza tog čuda stoje precizni neurološki procesi. Kroz REM fazu sna, naš mozak kombinuje fragmente memorije, emocija i kreativnosti kako bi stvorio živopisne priče koje zovemo snovima.

Faze sna: Šta se dešava dok spavamo?

Spavanje se odvija kroz ponavljajuće cikluse, od kojih je svaki ključan za fizičko i mentalno zdravlje. Evo glavnih faza:

1. NREM faza 1

  • Prelaz između budnosti i sna.
  • Osećate se pospano, ali ste još uvek delimično svesni okruženja.

2. NREM faza 2

  • Lagan san.
  • Mozak usporava, a telesna temperatura opada.
  • Najduža faza noćnog sna.

3. NREM faza 3 (duboki san)

  • Ključna faza za fizički oporavak i konsolidaciju memorije.
  • Snovi su ređi i jednostavniji.

4. REM faza (Rapid Eye Movement)

  • Faza u kojoj se većina snova odvija.
  • Oči se brzo pomeraju ispod kapaka, dok telo ostaje paralizovano kako bi sprečilo fizičke reakcije na snove.
  • Mozak pokazuje sličnu aktivnost kao tokom budnosti.

REM faza: Centar za snove

REM faza zauzima oko 20-25% noćnog sna, a ciklusi postaju duži kako se noć bliži kraju. Evo šta je čini posebnom:

1. Aktivacija mozga

  • Mozak tokom REM faze generiše moždane talase slične onima u budnom stanju.
  • Ovo omogućava živopisne i složene snove.

2. Paraliza mišića

  • Mozak blokira pokrete tela kako biste ostali nepovređeni dok sanjate.

3. Obrada emocija i memorije

  • REM faza igra ključnu ulogu u procesuiranju stresnih događaja i konsolidaciji memorije.

Šta se dešava u mozgu dok sanjamo?

1. Aktivacija različitih regija mozga

  • Limbični sistem: Centar za emocije, ključan za intenzivne snove.
  • Prefrontalni korteks: Logičko razmišljanje je smanjeno, što objašnjava nelogičnost snova.

2. Neurotransmiteri

  • Smanjen serotonin i norepinefrin: Smanjena budnost i pamćenje.
  • Pojačan acetilholin: Povećava živopisnost i intenzitet snova.

3. Povezanost sa memorijom

  • Mozak koristi fragmente sećanja kako bi kreirao snove, što objašnjava poznate likove ili situacije u snovima.

Kako sanjanje utiče na nas?

1. Emocionalno zdravlje

  • Pomaže u obradi stresnih situacija i smanjenju anksioznosti.

2. Kreativnost

  • Tokom sna, mozak pravi neobične veze između ideja, što podstiče inovativno razmišljanje.

3. Pamćenje

  • REM faza konsoliduje memoriju i jača sposobnost učenja.

Zašto su snovi ponekad čudni?

Snovi su rezultat aktivnog limbnog sistema (koji stvara emocije) i neaktivnog prefrontalnog korteksa (koji kontroliše logiku). Ovo omogućava mozgu da istražuje neobične ideje i situacije koje inače ne bismo razmatrali dok smo budni.

Zanimljivost:

REM faza se ponavlja više puta tokom noći, a trajanje svakog ciklusa raste. To znači da su snovi pred buđenje najduži, najsloženiji i najživopisniji.

Šta nas sledeće očekuje?

U sledećem tekstu istražićemo kako psihološke teorije, poput Freudove analize nesvesnog i Jungovih arhetipova, osvetljavaju dublja značenja naših snova. 😊